[1]Ose edit
Ose kao i insekti slični njima, poput pčela ili stršljena, imaju interesantan odbrambeni mehanizam. Naime, oni ujedaju odnosno ubadaju žaokom (pri čemu ubrizgavaju malu količinu otrova) i mogu biti izuzetno agresivni u slučajevima kada treba zaštititi koloniju ili se odbraniti od uljeza. Veoma su retki slučajevi bezrazložnih i agresivnih napada ovih insekata kada nisu ugroženi.
Postoji više različitih vrsta osa. Jedna od glavnih razlika izmedju raznih vrsta ogleda se u samom izgledu jedinki. Najrasprostranjenije su crne sa žutim šarama ali takodje postoje i sa braon, zelenkastim ili crvenim šarama.
Za razliku od pčela ose imaju tanje i glatko telo, duže noge i nisu pokrivene dlačicama poput pčela, kojima te dlačice upravo pomažu oko oprašivanja biljaka. Još jedna razlika se najčešće ogleda u načinu formiranja gnezda i načinu podizanja legla pa mogu biti socijalne ili usamljene (solitarne).
Bitnija razlika izmedju ovih vrsta jeste što socijalne vrste (kako i sam naziv kaže) žive u kolonijama i može ih biti na hiljade i vrlo su organizovane unutar kolonija.
Dok većina socijalnih vrsta gradi svoja gnezda na skrivenim lokacijama poput žbunja, gusto zbijenih krošnji, potkrovlja kuća, zidnih pukotina i sl. Solitarne vrste uglavnom svoja gnezda prave od gline ili sažvakanih biljaka u vidu čaura, koje grade jedno pored drugog. Ove vrste žive same, nemaju koloniju i jajašca koja polažu su prepuštena sami sebi.
Uloga u poljoprivredi edit
Ose kao i pčele mogu biti izuzetno korisne u poljoprivredi. Poznato je da se pčele hrane nektarom i polenom iz cveća (iz čega i nastaje med) i stoga su veoma korisne kao polinatori odnosno oprašivači. Za razliku od njih, ose se hrane uglavnom sitnijim insektima i mušicama i samim tim mogu biti jako korisne jer uništavaju i napadaju insekte koji su štetni za useve.
Takodje i one imaju ulogu u oprašivanju biljaka ali ne tako zapaženu kao pčele.
Simptomi ujeda osa edit
Oni su u stanju da više puta napadnu i ubodu svoju žrtvu, posebno kada se osete ugroženim.
Glavni simptomi ujeda su:
- bol;
- otok;
- osećaj toplote na mestu uboda;
- crvenilo i
- svrab.
Zašto ose ulaze u naše domove? edit
Osnovni razlog je zato što traže sklonište ili neki izvor hrane.
Krajem leta u kolonijama se oplodjuju ženke koje napuštaju gnezdo i tako oplodjene (buduće kraljice) traže zaštićeno i skriveno mesto gde će prezimeti (odlaze u hibernaciju). Nakon zime u proleće, izlaze iz skloništa i formiraju nove kolonije (gnezda).
Matice najpre prave gnezdo od blata i biljaka koje sažvaću i formiraju u saća oko kojih na kraju naprave omotač. Zatim polažu jajašca iz kojih se prvo razvijaju radilice koje kasnije obavljaju sve aktivnosti i poslove za koloniju, dok matica ostaje u gnezdu i leže nova jajašca.
Generalno ose možemo naći bilo gde čak i u našim domovima, pomoćnim prostorijama ili poslovnim objektima.