Рудници Новог Брда у XIV веку edit

Ново Брдо edit

Косово и Метохија, Ново Брдо, Замак

Ново Брдо је насељено место у Србији у општини Ново Брдо. Административно припада Косову и Метохији, односно Косовскопоморавском управном округу. Насеље је након 1999. године познато и као Артана. Према попису из 2011. године било је 183 становника. Ново Брдо није седиште истоимене општине, већ је то насеље Бостане. Развило се из подграђа истоименог утврђења чији се остаци и данас уздижу над њим.

Историјат рудника Новог Брда edit

Рудници Новог Брда и Јањева на Косову припадају Новобрдском рударском басену. У средњем веку ово подручје је припадало областима Тополница, Морава и Подгор.

Између 1304-1319. године, у време краља Милутина рудници Новог Брда су почели са радом. Од тада се производња повећала, а рудник се развијао великом брзином.. До средине XIV века Ново Брдо је израсло у најзначајниј ирударски и трговачки центар Србије, а касније, у првој половини XV века, и Балканског полуострва. Саси су овде, као и у осталим рударским местима, имали значајну улогу — отпочели су рударске радове, основали насеље, развили и унапредили производњу, а граду дали уређење по узору на своје градове. Трговци из Приморја, посебно Дубровчани допринели су привредном успону града. Ново Брдо је имало ковницу новца, која је радила све до потпадања града под турску власт. Новобрдски грошеви помињу се 1349. године. У време кнеза Лазара кован је новац којем је у натпису наведено име града — Ново Брдо. Ради заштите становништва изграђена је тврђава, а њени остаци сведоче да је то био један од најбоље утврђених градова средњовековне Србије. Две мање тврђаве — Прилепац и Призренац — штитиле су околину Новог Брда и руднике који су били у непосредној близини.

Олово, а поготово сребро помешано са златом, названо глама или гламско сребро добијали су се у бројним рударским окнима . Остаци старих рударских радова расути су по широј околини Новог Брда. Само на југозападним падинама Мале Планине снимљено је преко 636 старих рударских радова, свртњева и закопина. У непосредној и даљој градској околини налазе се многа троскишта, а главна су била у Трничевцу, Крњевској реци и под Лештарем. И данас постоји доста топонима који су настали у вези са рударством. Глама је назив за једно брдо код села Страже, где има трагова од двадесет „цеова“; исти назив носи и једна махала села Брасаљце; Нишино коло је име махале у селу Маревце; Рајко коло зове се њива и шума поменутог села итд.

Јањево је најстарији рудник у Новобрдском рударском базену. Уз остале католичке парохије у Србији помиње се 1303. године и парохија у Грачаници. Наиме, Грачаница је наведена уместо Јањева, јер су насеље и рудници првобитно били близу села Грачанице. Тачније, налазили су се око ушћа Кижнице у Грачанку, а касније су нешто померени. Појава католичког становништва и образовање парохије у Јањеву може се довести у везу са почетком рада рудника. Средином XIV века (1346) Јањево је изричито забележено као место у којем се налазила католичка парохија, а рудник је интензивно радио и у првој половини XV века.

Рудници у Јањеву били су богати сребром, гламским сребром и оловом. Трагови старог рударства налазе се на великом простору — од око 12 км2.

До сада је евидентирано преко 650 свртњева. Исто тако, велике површине прекривене су троском, што сведочи о дугој и живој топионичарској делатности. Старо рударство оставило је трага и у топономастици Јањева и околине: једна махала зове се Глама, друга Плаканичка, поток Кижница, брдо Цеове, село Сашковце и др.^[1]