Карл Кауцки (1854-1938), чешко-аустријски филозоф, новинар и марксистички теоретичар.

Ултра-империјализам edit

Ултра-империјализам, или како се повремено назива хиперимперијализам и раније супер-империјализам, је потенцијална, релативно мирна фаза капитализма, са значењем „после“ или „изнад“ империјализма. Тако је углавном описивао Карл Кауцки. "Пост-империјализам" се понекад користи као синоним за „ултра-империјализам“, иако оно може имати различита значења.

Порекло појма edit

Предлог могућег „ултра-империјализма“ се обично приписује Карл Кауцкију, који је водећи теоретичар Социјалдемократске партије Немачке (СПД) у ери Немачког царства. Кауцки је овај термин сковао 1914. године, али је већ неколико пута спекулисао о овом питању још 1912. године. Сматрао је да у пољу међународних односа „стадијум [приступи], у којима ће конкуренција између држава бити онемогућена од стране њихових картел односа“.[1] Концепт Кауцкијевог ултра-империјализма је обликовао идеју картела, коју је сачинила држава, ради сврхе међународне политике.

Основна идеја могућег помирења империјализма, заправо баш и не потиче од Кауцкија. Британска левица, економиста и критичар империјализма Џон Аткинсон Хобсон, је 1902. године писао у сличном контексту о потенцијалном „интер-империјализму“, који би могао бити установљен „комбинацијом“ великих сила („комбинација“ или „комбиновати“ се користило како би се означиле картеле).[2] Карл Либкнехт је, 1907. године, у својој брошури Милитаризам и антимилитаризам, формулисао да је „надзор свих стварних и потенцијалних колонија између колонијалних сила, такорећи [...] онемогућавање колонијалног ривалитета међу државама [која могу наћи место у будућности], јер је у извесној мери дошло до приватног надметања међу капиталистичким предузетницима у картелама и поверењу“.[3] - Уочи Првог светског рата, ови мирољубиви социјал-демократи и либералисти у Европи, су се понадали да ће велике силе - почевши од Британске и Немачке империје - хтети да се уједине у ″картел-државе″ или „комбинацију“ држава које би уређивале, одн. организовале, и измиривале ривале.[4]

 
Die Neue Zeit (1883 cover)

Кауцкијеви искази 1914. године edit

Кауцки је 1914. године објавио чланак о империјализму, који је затим био преведен на енглески а потом и објављен у Сједињеним Америчким државама [САД]. У њима је аргументовао, да можда ипак постоји излаз из страшних ратова између империјалистичких сила, и то решење које се данас назива „Ултра-империјализам“ или „супер-империјализам“.[5]

Кауцки је ову мисао расветлио у септембарском издању немачких новина Die Neue Zeit 1914. године. Он је описао тренутну фазу капитализма као империјализма. У марксистичким теоријама, империјализам се састоји од капиталистичких држава које и превише експлоатишу радне снаге у аграрним подручјима да би повећали продуктивности империјалистичке нације и њиховог тржишта. Међутим, империјализам је од капиталистичких држава захтевао и да уведу и протекционизам тј. заштитне мере и да своје империје војно бране. Веровао је да је ово био крајњи узрок Првог светског рата.[6]

Кауцки је истакао да су пре рата, док је индустријска акумулација наставила, извози опали, као резултат тежње индустрије да се развију ван сразмерно пољопривреди. Он је истакао да би растући национализам у више индустријски развијеним колонијама захтевао, одн. приморао на нужни наставак трке у наоружању и после рата, и да ће се, уколико се то догоди, економска стагнација погоршати.[7]

Са Кауцкијевог гледишта, једини начин на који би капиталисти били у стању да одрже основни систем, избегавајући те стагнације, би био да најбогатије нације оформе „картел“, у истом маниру као што су банке сарађивале, пристајући да ограниче своју конкуренцију и да се одрекну своје трке у наоружању, како би одржали своја извозна тржишта и системе супер експлоатације. На тај начин, он је поставио да рат и милитаризам нису биле основне карактеристике капитализма, и да је миран капитализам био могућ.


 
Лењиново дело Империјализам, Највиши стадијум капитализма (1917)

Лењинове критике edit

Лењин се није слагао са Кауцкијевим приступом. Николај Бухарин се у уводу, у свом делу Империјализам и Светска Економија написаном 1916. године, слаже да се „апстрактно може размишљати о таквој фази. У пракси, међутим, онај ко се одриче тешких послова на дан у име снова о лаким задацима у будућности, постаје опортуниста."[8]

Лењин је развио Бухаринову теорију о империјализму, а његови аргументи су оформили језгро свог рада Империјализам: Највиши стадијум капитализма. Написао је да Кауцкијева теорија претпоставља да „правило финансијског капитала слаби неравномерности и контрадикције својствене у светској економији, док их у стварности повећава“. Лењин даје примере разлика у међународној економији и разматра како би се они могли развијати чак и по систему ултра-империјализма. Он пита, под преовлађујућем систему, „која средства осим рата могу постојати у капитализму како би савладали несклад између развоја производних снага и акумулацију капитала с једне стране, и поделу колонија и сфере утицаја за финансије капитала са друге стране?“[9]

Недавне позиције о идеји империјализма edit

Неки марксисти су истакли сличности између сарадње капиталистичких држава током Хладног рата и ултра-империјализма.[10]

Мартин Томас, Радник Слободе[11], тврди да се „од колапса Стаљиновог блока 1989-1991, ултра-империјализам проширио тако да покрива скоро целу планету“, али да је то, „уместо да буде оштро поларизован свет индустријских држава с једне стране, и аграрних држава са друге, удруживање индустријских држава како би силом сачували аграрне државе; веома неравноправан разноврстан систем, уз политичку независност за бивше колоније, хитро пермутоване нове међународне дивизије, тј. поделе рада, и много сиромашнијих држава извозећи углавном произведена добра.“[12]

Други коментатори су истакли сличност између теорије империје Мишел Харда и Антониа Негра са Кауцкијевом теоријом, иако су сами аутори тврдили да је њихова теорија основана у лењинизму.

Противници теорије ултра-империјализма тврде да, какве год сличности да су можда постојале током Хладног рата, након његовог краја, међу-капиталистичка конкуренција је имала тенденцију да се повећа.[13]

Повезане теорије edit

Картел-државне теорије - нови концепт у пољу теорија Међународних односа - су као основну замисао узеле Кауцкијев ултра-империјализам.

Погледати edit

Референце edit

  1. ^ Karl Kautsky, Der erste Mai und der Kampf gegen den Militarismus, Neue Zeit 30 (1912), Vol. 2, p. 107-108 (преведено са енглеског).
  2. ^ John A. Hobson: Imperialism, London 1902, 311.
  3. ^ Karl Liebknecht: Schriften. Vol. 1., Berlin 1958, p. 269-270 (преведено са енглеског).
  4. ^ Holm A. Leonhardt, Zur Geschichte der Ultraimperialismus-Theorie 1902–1930. Die Ideengeschichte einer frühen Theorie der politischen Globalisierung [On the History of Ultra-Imperialism Theory 1902–1930], Institute of History, Hildesheim Universität (Germany)
  5. ^ Karl Kautsky, Der Imperialismus, у: Die Neue Zeit. 32 (1914), Vol. 2, p. 908–922; Karl Kautsky: Империјализам и рат, у: Међународни социјалистички приказ, 15 (1914).
  6. ^ name="Kautsky">Karl Kautsky, Ultra-imperialism
  7. ^ name="Kautsky"
  8. ^ Lenin's introduction to Nikolai Bukharin, Imperialism and the World Economy.
  9. ^ Lenin, Imperialism: The Highest Stage of Capitalism.
  10. ^ name="WSWS">Lenin, Kautsky and "ultra-imperialism", World Socialist Web Site.
  11. ^ "Ultra-imperialism": a debate, Workers Liberty.
  12. ^ Martin Thomas, Introduction to Kautsky's "Ultra-imperialism", Workers Liberty.
  13. ^ Juan Chingo and Gustavo Dunga, Empire or Imperialism?, Fourth International - Trotskyist Fraction.

Литература edit

Category:Империјализам Category:Марксизам Category:Карл Кауцки Category:Лењин