Decja prava edit
Uvidevsi da su deca suocena sa mnogim problemima (siromastvo, nasilje, bolesti...), medjunarodna zajednica je osetila potrebu da stvori sasvim novi okvir priznanja o postojanju posebnih potreba dece. Tako je zapocelo stvaranje "decija prava". Njihov cilj je da se bore za interese, ravnopravnost i zastitu dece sirom sveta. Postoje mnoge definicije o tome sta su zapravo decija prava. Psihološkinja Dajana Jankov kaze: "Dečija prava su osmišljena tako da bi se zaštitila ličnost deteta. Svako dete ima sopstvenu ličnost i niko mu je ne sme ugroziti, ali to nikako ne znači da dete može da odlučuje". [1]. Najstariji dokument kojim se istice potreba za posvecivanjem posebne paznje detetu je Zenevska deklaracija o pravima deteta, a verovatno najvazniji je Konvencija UN-a o pravima deteta, koju je usvojila najbitnija organizacija (Ujedinjene Nacijje).
Zenevska deklaracija edit
Zenevska deklaracija o pravima deteta je usvojena 26. septembra 1924. godine na sednici Lige Naroda. Njome se muskarci i zene svih nacionalnosti, koji shvataju da covecanstvo deci duguje najbolje sto ima, odlucuju da prihvate to kao njihovu duznost, iznad svega zanemarujuci rasu, nacionalnost ili veru. Sastoji se iz 5 glavnih tacaka:
- Deci je potrebno pruziti sva sredstva za normalan fizicki i mentalni razvoj
- Gladna deca moraju biti nahranjena; bolesna se moraju leciti; onoj koja zaostaju mora se pomoci; delikventna se moraju vratiti na pravi put; a sirocici zbrinuti
- deca moraju biti prva kojoj ce biti pomognuto u teskim vremenima
- deca moraju biti stavljena u poziciju da steknu zivot i moraju biti zasticena od svakog vida eksploatacije
- deci je potrebno podici svest o posvecenosti svojih talenata radi zajednickog napretka svih ljudi.
Ovo je prva medjunarodna deklaracija koja predstavlja prvi korak u stvararnju i prihvatanju decijih prava.
Konvencija UN-a o pravima deteta edit
Konvencija Ujedinjenih Nacija o pravima deteta je prvi obavezujuci instrument u medjunarodnom prvu koji se bavi pravima deteta. Njena sustina je blisko povezana sa pitanjem o ljudskim pravima, posto su i deca ljudska bica i, kao takva, njihova prava se moraju uvaziti i zastititi. Doneta je jednoglasnom odlukom u Generalnoj skupstini Ujedinjenih Nacija 20. novembra 1989. godine. Stupila je nasnagu za manje od godinu dana, 2. septembra 1990. godine i do sada je ratifikovana od strane 191 zemlje. Uzevsi u obzir da je ratifikacija ovog dokumenta gotovo univerzalna, ona ukazuje na veliku promenu u stavu drustva prema deci. Prema konvenciji, koja se sastoji od 42 odredbe koje se bave decijim pravima u svim oblastima zivota (ekonomska, socijalna, kulturna, kao i gradjanska i politicka prava), sva deca imaju ista prava, bez obzira na rasu, kulturu ili ogranicenu sposobnost ili na licne i porodicne okolnosti u kojima se nalaze. Prema clanu broj 1, detetom se smatra "svako ljudsko bice koje nije navrsilo 18 godina, ako se, na osnovu zakona koji se odnosi na dete, punoletstvo ne stice ranije". Izmedju ostalih, neki od bitnijih clanova su i: clan broj 6, prema kome "Svako dete samim rodjenjem ima pravo na zivot. Vlada mora da obedbedi razvoj i opstanak dece, da zivi u bezbednom i srecnom okruzenju." i clan broj 12, koji kaze da "Sva deca imaju pravo da izraze svoje misljenje, koje roditelji i odrasli treba da saslusaju." 2 Medjutim, iako je ovom deklaracijom zagarantovana zastita i primena decijih prava, i dalje postoje delovi sveta i mesta gde njihova primena jos uvek nije ili nije u potpunosti zazivela.
Prava deteta na Kosovu
Usled neprijatnih situacija koje su se dogodile u bliskoj proslosti i drustvenih uticaja, prava dece na Kosovu su cesto bila zanemarivana. To je dovelo do mnogih problema u njihovom odrastanju i kasnijem zivotu, a nesigurnost, nedostatak obrazovanja i iskljucenost u donosenju odluka koje su bitne i za njihov zivot samo su neke od posledica koje su proistekle iz toga. Prema istrazivanjima nevladine organizacije "Domovik" iz Kosovske Mitrovice, najveci problemi sa kojima se suocavaju deca na Kosovu su vrsnjacko nasilje, njihovo zanemarivanje, a pored toga, prava koja su im najcesce uskracivana su pravo na participaciju (ucestvovanje u donosenju odluka ili nekom poslu; zajedničko odlučivanje) i pravo na nediskriminaciju, zbog vesrkih i rasnih raznolikosti, kao i uticaja drustva. U cilju resavanja tih problema, veliki broj nevladinih organizacija i grupa gradjana se ukljucio u procese unapredjivanja situacije dece, tj. njihovih prava. Nasilje kao problem je posebno prisutan u skoli, i prema statistici koju je radila UNDP, 24,5% mladih redovno ucestvuje u tucama (bez oruzja), dok je sukoba u kojima je oruzje bilo ukljuceno bilo 1,4% (redovno). Vandalizam, upotreba alkohola i droga su takodje neki od veoma prisutnih problema. 3 Drugi problemi su i takodje nedovoljna ukljucenost dece u proces donosenja odluka, sto cesto decu ostavlja nedovoljno spremnom za buducnost, jer cesto bivaju zatvoreniji, ne ulaze u procese donosenja odluka, koji bi mogli da budu bitni i za njih, ali i cesto sumnjaju u sebe i svoje sposobnosti, sto dovodi do mnogih drugih psiholoskih problema. Iako se radi na tome, prostor za napredak na polju decijih prava na Kosovu je i dalje velik.